Можда је, још пре него што су му родитељи дали име, Лука Радић из Краљева био предодређен да буде оно што његово име (од грчког корена речи „лукс“) значи – светлост, сјај, блиставост, оно што је светлеће и што обасјава. А прича о његовом животу прича је о љубави – његових родитеља, рођака, школских другара, наставника, професора и три дивне девојке: Кристине, Јелене и Мирјане које су током основне, а потом и у средњој Економској школи у Краљеву биле његове персоналне асистенткиње. Лука је рођен пре времена, а компликације на рођењу довеле су до церебралног крварења. Дијагноза је само појачала љубав оних који су га највише волели, а и данас сматрају да је, добивши шансу за живот, Лука веч тада постао посебан и остао – до данас. А сад је 19-огодишњи младић који је завршио средњу школу окружен другарима који су увек имали топлу реч за њега и говорили како уме да им улепша дан. Јер, Лукино чисто срце види само добро у људима и добрим му се узвраћа. Његова мама Дијана каже како је имао много среће, од вртића, па онда кроз основну и кроз средњу школу.
Иако је било тешко у почетку, Лука је увек око себе имао добре људе који су га разумели, своје другаре и три перосналне асистенткиње Мирјану Јаковљевић, Кристину Паунковић и Јелену Даничич које су сада део наше породице. Увек су ту за нас.
Лука нам прича како је увек ишао весео у школу.
А то је заиста велика срећа што је он у школу одлазио и из ње долазио радостан. А одувек, највише од свега воли свој рођендан – каже Лукина мама, препричавајући како он, чим почне мај, крене да размишља о изненађењу које ће му другови и асистенткиње приредити. Кад је славио пунолетство, другари су са Лукиним асиситенткињама у поноћ дошли на врата његовог дома, отпевали рођенданску песму уз торту, поклоне и ватромет. За 10-и рођендан торту са мотивима „Црвене звезде“ коју обожава донели су на школски час. Лука се искрено радовао и уживао.
Текст преузет са YouTube канала Портала Круг



Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.